Page 59 - Lovorko09.pdf
P. 59
Mirna
djevojčica
Jesenska zbili u prvim godinama djetinjstva.
Mislim da su se moji najburniji događaji
kia Crikvenici s roditeljima i bratom kada sam
Najranije čega se sjećam je boravak u
imala tri godine. Jednog sam se jutra izgubila.
Moji su roditelji u međuvremenu otišli na plažu
ne znajući da sam ja ostala u hotelu. Našla me
je spremačica, odvela do moje sobe i pričala
Kada sam bio mali, istraživao sam kišu. priče dok roditelji nisu shvatili da me nema i
Kada bi padala kiša, obuo bih čizmice i obukao vratili se u hotel.
kabanicu i išao s mamom van. Pitao bih se zašto je Nakon toga smo svi zajedno otišli na
Bog tako tužan.
plažu. Mama je rekla da stavim narukvice za
Pitao sam mamu zašto Bog plače, a ona mi plivanje. Nisam poslušala misleći kako mogu
je odgovorila: On ne plače, samo se umiva. bez njih kao i moj brat. Ušla sam u more i
uskoro sam bila pod vodom. Brat se srećom
Odmah sam se počeo veseliti i skakati u okrenuo i vidio moj šeširić i mjehuriće oko
svaku lokvu. Smočio sam se do koljena i više, no njega. Jako se uplašio i počeo plivati prema
spasile su me čizmice i kabanica. meni. U zadnji tren me izvukao iz vode. Mama
i tata su također bili silno uplašeni. Ja sam iz
Mama je rekla: Sad si se zbilja istuširao sebe izbacivala vodu.
jesenskom kišom.
S tri godine imala sam tri bolesne mandule
i morala ići na operaciju. Bilo me jako strah,
Luka Jelić, 6. b no oporavila sam se brzo.
S četiri godine imala sam vodene kozice.
Toga se ne sjećam. Mama kaže da sam
zarazila sestričnu koja je završila u bolnici u
opasnom stanju.
Kad sam imala pet godina rodila se moja
sestra. Voljela sam je čuvati, no jednom mi je
ispala. Mama ne bi za to znala i ne bi se toliko
uplašila da me braća nisu tužila.
Sa šest godina, vraćajući se iz crkve,
poskliznula sam se na zaleđenu stepenicu,
pala i rasjekla usnicu. Završila sam na hitnoj.
Nemam događaj za svaku sljedeću
godinu. Postajem sve mirnija i ljudi za mene
često kažu mirna djevojčica. Moja prijateljica
Marija kaže da sve moje zgode nisu ništa.
Trebala sam poznavati nju pa bih vidjela što
su uzbuđenja.
Lucija Marinović, 5. b
59
djevojčica
Jesenska zbili u prvim godinama djetinjstva.
Mislim da su se moji najburniji događaji
kia Crikvenici s roditeljima i bratom kada sam
Najranije čega se sjećam je boravak u
imala tri godine. Jednog sam se jutra izgubila.
Moji su roditelji u međuvremenu otišli na plažu
ne znajući da sam ja ostala u hotelu. Našla me
je spremačica, odvela do moje sobe i pričala
Kada sam bio mali, istraživao sam kišu. priče dok roditelji nisu shvatili da me nema i
Kada bi padala kiša, obuo bih čizmice i obukao vratili se u hotel.
kabanicu i išao s mamom van. Pitao bih se zašto je Nakon toga smo svi zajedno otišli na
Bog tako tužan.
plažu. Mama je rekla da stavim narukvice za
Pitao sam mamu zašto Bog plače, a ona mi plivanje. Nisam poslušala misleći kako mogu
je odgovorila: On ne plače, samo se umiva. bez njih kao i moj brat. Ušla sam u more i
uskoro sam bila pod vodom. Brat se srećom
Odmah sam se počeo veseliti i skakati u okrenuo i vidio moj šeširić i mjehuriće oko
svaku lokvu. Smočio sam se do koljena i više, no njega. Jako se uplašio i počeo plivati prema
spasile su me čizmice i kabanica. meni. U zadnji tren me izvukao iz vode. Mama
i tata su također bili silno uplašeni. Ja sam iz
Mama je rekla: Sad si se zbilja istuširao sebe izbacivala vodu.
jesenskom kišom.
S tri godine imala sam tri bolesne mandule
i morala ići na operaciju. Bilo me jako strah,
Luka Jelić, 6. b no oporavila sam se brzo.
S četiri godine imala sam vodene kozice.
Toga se ne sjećam. Mama kaže da sam
zarazila sestričnu koja je završila u bolnici u
opasnom stanju.
Kad sam imala pet godina rodila se moja
sestra. Voljela sam je čuvati, no jednom mi je
ispala. Mama ne bi za to znala i ne bi se toliko
uplašila da me braća nisu tužila.
Sa šest godina, vraćajući se iz crkve,
poskliznula sam se na zaleđenu stepenicu,
pala i rasjekla usnicu. Završila sam na hitnoj.
Nemam događaj za svaku sljedeću
godinu. Postajem sve mirnija i ljudi za mene
često kažu mirna djevojčica. Moja prijateljica
Marija kaže da sve moje zgode nisu ništa.
Trebala sam poznavati nju pa bih vidjela što
su uzbuđenja.
Lucija Marinović, 5. b
59
