Page 21 - Lovorko 2007-08.pdf
P. 21
Nakon ankete u oba osma razreda s čak 42 sasvim
Likovi: Marcela (Špoljarić), Amanda (Kiš), Petra (Zalokar),
Zara (Stanić), Kristina (Matković), Branimir (Škreblin), osobna, teška pitanja, nastala je scenska igra prema
Domagoj (Šoštarić), Faruk (Dautović) Lana (Rački) i odabranim odgovorima iz ankete.
Denis (Gaščić) 4.razred, novinari Lovorka
Faruk i Domagoj su naizmjence optimistični, pesimistični,
duhoviti POD
Branimir pomalo ciničan
Petra pomalo samodopadan lik
Amanda je romantična i nježna
Zara realna, često komentira tuđe odgovore ili govori i ime ODMOROM
skupine Zara
Kristina govori kao da se svemu čudi, ne odvaja se od
mobitela. Dovoljno! pitanja:
Marcela je pomalo bahata u ophođenju Kako tko. Kome sam zahvalan?
Učenici često govore gotovo istovremeno i gotovo je Što bi poručili učenicima poslije vas? Kako biti sretan?
svejedno tko govori koju rečenicu. Amanda: Da budu kao ja. Što bih mijenjao?
Pozornica: grupa osmaša u živom razgovoru, prilaze im Kristina: Da iskoriste sve prilike. Kako zamišljam idealnu skupinu?
oprezno i stidljivo dječak i djevojčica nižih razreda; jedan Marcela: Padajte razrede! Koji odgovor nismo dobili u ovih osam godina?
ima papir u ruci Branimir: Škola je važna. Kaj oni misle da smo završili fakultet?
Lana: Vi ste osmaši? Faruk: Škola nije najvažnija. Imam li zbrku u glavi?
Marcela i Branimir: Kaj ne vidiš? (bahato) Plašite li se nečega po odlasku iz osnovne? De4 nitivno!
Amanda (nježno štiti «klince»): Daj ih ne plaši! Faruk: Nemam čega, već sam se svega uplašio! Što je u školi smiješno a što ozbiljno?
Faruk, (svisoka, dobroćudno ironično): Kad ste se već Što je za mene odrastanje? Sve je smiješno!
usudili prići, recite što želite. Amanda: Životni put pun iznenađenja. Škola je vic!
Denis: Možemo vas nešto pitati? Zara: Dio koji neki zaobiđu u velikom luku. Malo sutra!
Ne! (nekoliko glasova) Branimir: Je li život ozbiljna stvar? O čemu maštamo?
Zara: Pa već pitaš! Za koga su ova «genijalna» pitanja? Domagoj: O curi iz 8.a (pokaže na nju) Svi ga malo
Amanda: Dajte, nemojte ih plašiti, što želite? Domagoj: Koji život? zezaju.
Lana (hrabro): Dobili smo zadatak napraviti intervju s Faruk: Koji ozbiljan? Koliko je mašta važna u životu?
vama za naš LOVORKO. Što ja mogu učiniti da bude bolje? 120%
Branimir: Šališ se! Ništa! Pazi ovo: Želim li ja podučavati djecu u budućnosti?
Faruk: Ne dolazi u obzir! Svašta! Ma daj! (svi osim Amande )
Kristina: Super, mogli su poslati i nekog iz vrtića! Ne razmišljam o tome! Ja želim (tiho ali odlučno).
Domagoj: Rano ste se sjetili! Mogu još pogoršati stvar! Školsko zvono
Petra: Ups! Obećala sam članak za Lovorko! Vidjet će se kad učinim!
Zara: Nema veze budeš u srednjoj! To je tvoj ritam! Pobrinuti se za svoje, ne tuđe probleme! Osmaši «potjeraju klince».
Marcela: To su ti pitanja? (otima mu papir) O čemu mašta osmaš? Ništa od intervjua, čekaju nas pametnije stvari! (odlaze
na jednu stranu)
Pazi pitanja! Kako se osjećaš na kraju osmogodišnjeg O curama iznad 17. Klinci odlaze na drugu stranu, Denis pokunjeno, a Lana
školovanja? O lakoj zaradi. i malo užurbano.
O keksu.
Faruk i Domagoj istovremeno: Aleluja! Loše! O kompjuterskim igricama. Denis: Što ćemo sad s intervjuom za Lovorko?
Zara uzima papir: Škola i ti? («značajno pogleda O onome što nije za javnost. Lana: Ne brini, sve je snimljeno! (pokaže MP3)
prisutne) Što bih poručio profesorima? (naglasiti
Faruk (pokazuje na nekoga): Kao konj i balet! profesorima)
Domagoj: Nikakva veza! Svi se zagledaju u nekom drugom pravcu i
Branimir: Smrtni neprijatelji! trenutak šute
Kristina: Toplo-hladni odnosi. Petra poluuvjerljivo: Da su svi OK.
Papir s pitanjima dalje ide iz ruke u ruku. Složi se svatko na svoj šutljivi način grimasom.
Marcela: Moj razred? Dečki su užasno primitivni: Što bih poručio roditeljima? (naglasiti
između cura i njih je minsko polje. roditeljima)
Amanda: Ja sam prijatelj sa svima. Ista reakcija.
Petra: Skoro pa savršen. Ništa, već sve znaju! (svi se slože)
Faruk: Koliko smo odrasli nakon osnovne škole? Faruk istupa ispred grupe i stane nabrajati ostala
Nikoliko! i uz neke poruke...
21
Likovi: Marcela (Špoljarić), Amanda (Kiš), Petra (Zalokar),
Zara (Stanić), Kristina (Matković), Branimir (Škreblin), osobna, teška pitanja, nastala je scenska igra prema
Domagoj (Šoštarić), Faruk (Dautović) Lana (Rački) i odabranim odgovorima iz ankete.
Denis (Gaščić) 4.razred, novinari Lovorka
Faruk i Domagoj su naizmjence optimistični, pesimistični,
duhoviti POD
Branimir pomalo ciničan
Petra pomalo samodopadan lik
Amanda je romantična i nježna
Zara realna, često komentira tuđe odgovore ili govori i ime ODMOROM
skupine Zara
Kristina govori kao da se svemu čudi, ne odvaja se od
mobitela. Dovoljno! pitanja:
Marcela je pomalo bahata u ophođenju Kako tko. Kome sam zahvalan?
Učenici često govore gotovo istovremeno i gotovo je Što bi poručili učenicima poslije vas? Kako biti sretan?
svejedno tko govori koju rečenicu. Amanda: Da budu kao ja. Što bih mijenjao?
Pozornica: grupa osmaša u živom razgovoru, prilaze im Kristina: Da iskoriste sve prilike. Kako zamišljam idealnu skupinu?
oprezno i stidljivo dječak i djevojčica nižih razreda; jedan Marcela: Padajte razrede! Koji odgovor nismo dobili u ovih osam godina?
ima papir u ruci Branimir: Škola je važna. Kaj oni misle da smo završili fakultet?
Lana: Vi ste osmaši? Faruk: Škola nije najvažnija. Imam li zbrku u glavi?
Marcela i Branimir: Kaj ne vidiš? (bahato) Plašite li se nečega po odlasku iz osnovne? De4 nitivno!
Amanda (nježno štiti «klince»): Daj ih ne plaši! Faruk: Nemam čega, već sam se svega uplašio! Što je u školi smiješno a što ozbiljno?
Faruk, (svisoka, dobroćudno ironično): Kad ste se već Što je za mene odrastanje? Sve je smiješno!
usudili prići, recite što želite. Amanda: Životni put pun iznenađenja. Škola je vic!
Denis: Možemo vas nešto pitati? Zara: Dio koji neki zaobiđu u velikom luku. Malo sutra!
Ne! (nekoliko glasova) Branimir: Je li život ozbiljna stvar? O čemu maštamo?
Zara: Pa već pitaš! Za koga su ova «genijalna» pitanja? Domagoj: O curi iz 8.a (pokaže na nju) Svi ga malo
Amanda: Dajte, nemojte ih plašiti, što želite? Domagoj: Koji život? zezaju.
Lana (hrabro): Dobili smo zadatak napraviti intervju s Faruk: Koji ozbiljan? Koliko je mašta važna u životu?
vama za naš LOVORKO. Što ja mogu učiniti da bude bolje? 120%
Branimir: Šališ se! Ništa! Pazi ovo: Želim li ja podučavati djecu u budućnosti?
Faruk: Ne dolazi u obzir! Svašta! Ma daj! (svi osim Amande )
Kristina: Super, mogli su poslati i nekog iz vrtića! Ne razmišljam o tome! Ja želim (tiho ali odlučno).
Domagoj: Rano ste se sjetili! Mogu još pogoršati stvar! Školsko zvono
Petra: Ups! Obećala sam članak za Lovorko! Vidjet će se kad učinim!
Zara: Nema veze budeš u srednjoj! To je tvoj ritam! Pobrinuti se za svoje, ne tuđe probleme! Osmaši «potjeraju klince».
Marcela: To su ti pitanja? (otima mu papir) O čemu mašta osmaš? Ništa od intervjua, čekaju nas pametnije stvari! (odlaze
na jednu stranu)
Pazi pitanja! Kako se osjećaš na kraju osmogodišnjeg O curama iznad 17. Klinci odlaze na drugu stranu, Denis pokunjeno, a Lana
školovanja? O lakoj zaradi. i malo užurbano.
O keksu.
Faruk i Domagoj istovremeno: Aleluja! Loše! O kompjuterskim igricama. Denis: Što ćemo sad s intervjuom za Lovorko?
Zara uzima papir: Škola i ti? («značajno pogleda O onome što nije za javnost. Lana: Ne brini, sve je snimljeno! (pokaže MP3)
prisutne) Što bih poručio profesorima? (naglasiti
Faruk (pokazuje na nekoga): Kao konj i balet! profesorima)
Domagoj: Nikakva veza! Svi se zagledaju u nekom drugom pravcu i
Branimir: Smrtni neprijatelji! trenutak šute
Kristina: Toplo-hladni odnosi. Petra poluuvjerljivo: Da su svi OK.
Papir s pitanjima dalje ide iz ruke u ruku. Složi se svatko na svoj šutljivi način grimasom.
Marcela: Moj razred? Dečki su užasno primitivni: Što bih poručio roditeljima? (naglasiti
između cura i njih je minsko polje. roditeljima)
Amanda: Ja sam prijatelj sa svima. Ista reakcija.
Petra: Skoro pa savršen. Ništa, već sve znaju! (svi se slože)
Faruk: Koliko smo odrasli nakon osnovne škole? Faruk istupa ispred grupe i stane nabrajati ostala
Nikoliko! i uz neke poruke...
21
